Kuce i okucnice danas zauzimaju seoski prostor u obliku potkovice izmedu brda Dule, Petlovog brda, Vrbice, Vrela, Oskoruse, Slatine i Selistine.

Kada su znatno manje kuce u ovom selu izradjene od prosca oplotenom prucem bile nacickane u pitomoj u dolini oko seoske cesme i pitke vode sto vekovima tece iz nje i zivot znaci za ljude i zivotinje. Po tim i takvim brojnim kucama selo i dobi danasnje ime. Danas su takve kuce prava retkost u Prostincu jer su na prostorima u okruzenju a pre svega kapitalom stecenim u inostranstvu vredni ljudi ovog sela podigli svoje nove i moderne kuce i tako se primakli vaznim saobracajnicama.

Stanovnici ovog sela su vlaske nacionalnosti a po predanjima poticu iz Timocke regije odakle su se beziceci pred turcima ovde nastanili jos krajem 18stog veka za nekadasnje prilike prilicno udaljeni od industrijskih centara mnogi od njih ostavise selo u potrazi za boljom zaradom po Evropi. Tako ih je danas gotove 200 ili skoro polovina ukopne seoske populacije na radu u inostranstvu.

Zato su neretke ovde kuce samo sa pokojom starinom pa cak i bez nje. Pocet je taj uticaj u selu kako na pojedinacnom tako i na kolektivnom planu a on je i osnovni razlog sto je na seoskom ataru od oko 400 hektara obradljivog zemljista danas svaka treca njiva ne obradjena.

Tek sudeci po solidnoj ceni hektara obradljive zemlje na ovim prostorima i prici aktuelnog predsednika mesne zajednice Momira Andelkovica : "Prostincani nisu i nece zaboraviti svoje selo i njegove talasaste oranice, livade i vocnjake."